Vesti

  • Održan prvi Dijalog o prilagođavanju Srbije na klimatske promene

    Beograd, 31. mart 2021 – Dijalog na kome se govorilo o mogućim socio-ekonomskim posledicama klimatskih promena u Srbiji, o tome koliko je naša zemlja spremna da im se prilagodi, kao i koja je cena klimatske otpornosti i kako obezbediti sredstva da se ona dostigne, održan je danas u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Dijalog je deo procesa razvoja Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, koji UNDP priprema u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF).

    Učesnici dijaloga su istakli da klimatske promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, na dostupnost pijaće vode, infrastrukturu, i dodatno opterećuju sistem usluga zdravstvene i socijalne zaštite.

    Region u kome se Srbija nalazi je veoma osetljiv na klimatske promene, sa prosečnim porastom temperature većim od globalnog proseka. U kombinaciji sa promenama u režimu padavina, dalji rast temperatura bi mogao da udvostruči broj i intenzitet toplotnih talasa, što bi dodatno povećalo rizik od poplava, suša i šumskih požara.

    Nalazi izveštaja UNDP-a pokazuju da bi klimatske promene mogle da uspore ekonomski razvoj Srbije, posebno u sektorima poljoprivrede i vodoprivrede, šumarstva, energetike, saobraćaja i infrastrukture. Usled ekstremnih vremenskih uslova, poput poplava 2014. godine, Srbija je od 2000. godine do danas pretrpela više od 6 milijardi dolara štete, a rizikuje da izgubi isto toliko do kraja ove decenije ukoliko ne preduzme adekvatne mere.

    Eksperti koji su učestvovali u dijalogu napomenuli su da prilagođavanje na klimatske promene treba da postane deo svake dugoročne strategije razvoja. Jedan od ključnih koraka koje je Srbija do sada preduzela je usvajanje Zakona o klimatskim promenama, čime je adekvatan odgovor na klimatske rizike postao obavezujuća norma.

    Ekstremne vremenske prilike u Srbiji sve više utiču na dostupnost vode za proizvodnju energije iz hidropotencijala, ali i na povećanje potreba za energijom hlađenja leti. Planiranje navodnjavanja, koje je neophodno kako bi prinos poljoprivrednih kultura ostao nepromenjen, takođe u velikoj meri zavisi od dostupnosti vode.

    „Jedan od prioriteta Ministarstva, kao nužna mera adaptacije, je uspostavljanje sistema navodnjavanja na što većoj površini obradivog zemljišta. Istovremeno, naši napori idu i u pravcu izgradnje što efikasnijeg sistema, kako bi se smanjio pritisak poljoprivrede na vodne resurse. Mere adaptacije, poput zamene sorti i vrsta sa klimatski adaptibilnim, prilagođavanje termina i vrsta radova promenom kalendara useva, rotacija istih, samo su neke od mera koje ne zahtevaju dodatna ulaganja, ali svakako doprinose kako smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu uopšte, tako i kvalitetnijim i zdravijim prehrambenim proizvodima“, naveo je Igor Grabež, predstavnik nacionalnog tima za saradnju sa GCF-om, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

    Fransin Pikap stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji istakla je da zahvaljujući podršci Zelenog klimatskog fonda, UNDP i Vlada Srbije zajedno razvijaju prvi Nacionalni plan adaptacije, kako bi Srbija na vreme sprovela mere koje su neophodne za prilagođavanje na klimatske promene. „Pružamo podršku institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou da aspekte klimatskih promena uključe u strateško planiranje, zakonodavstvo i planiranje investicija. U okviru razvoja plana adaptacije već pripremamo konkretne mere prilagođavanja u sektorima koji su prepoznati kao najugroženiji, kao i održivu strategiju za njihovo finansiranje. Izgradnja klimatske otpornosti približiće Srbiju ostvarenju Ciljeva održivog razvoja, posebno Cilja 13 koji poziva na hitnu akciju za klimu“ dodala je Pikap.

    Prema izveštajima UNDP-a u Srbiji nedostaju  sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.

    Učesnici dijaloga smatraju da bi država trebalo da uključi i privatni sektor u tranziciju ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, kako bi uspela da podmiri troškove klimatske otpornosti. Dodatni motiv za to je i Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim je Evropska unija namenila 9 milijardi bespovratne pomoći državama ovog regiona za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora.

    „Zeleni klimatski fond podržava zemlje Zapadnog Balkana u planiranju što boljeg odgovora na klimatske promene kroz poboljšanje koordinacije između nadležnih institucija, prikupljanje podataka o uticaju klimatskih promena, uključivanje privatnog sektora i povećanje ulaganja u mere adaptacije. Regionalna saradnja predstavlja šansu da ove zemlje zajednički reše pitanja adaptacije na klimatske promene. Dok je prikupljanje podataka započeto u različitim sektorima, potrebno je unaprediti dostupnost podataka o rizicima i uticajima koje donose klimatske promene, kao i o najugroženijim sektorima. Ovi podaci su od ključnog značaja, ne samo za efikasnije planiranje prilagođavanja, već i kao osnov za kreiranje i razvoj mera finansijske podrške“, ukazala je Svetlana Frenova, savetnica Zelenog klimatskog fonda za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

    U Dijalogu su učestvovali i predstavnice i predstavnici Vlade Republike Crne Gore i Vlade Republike Severne Makedonije, kao i UNDP-a iz Bosne i Hercegovine i Moldavije, radi razmene iskustava i jačanja saradnje zemalja u regionu u postizanju klimatske otpornosti.

    Dijalog o prilagođavanju Srbije na klimatske promene održan je u okviru projekta ”Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove”, koji finansira Zeleni klimatski fond (GCF), a sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

    [/vc_column][/vc_row]
  • NAP GCF Webinar: „NAP konsultacije – jačanje kapaciteta za planiranje nacionalnih mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove„

    NAP GCF webinar na temu uticaja, posledica i odgovora na promene klime u sektorima poljoprivrede, energetike i infrastrukture održan je 2. novembara 2020. godine putem ZooM platforme.

    Na NAP GCF webinaru diskusovalo se o pitanjima direktnih uticaja promena klime i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, u svetlu Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kao značajnog činioca aktivnosti za postizanje ciljeva Sporazuma iz Pariza.
    Nakon uvodnog predstavljanja ključnih aspekata uočenih i očekivanih uticaja promena klime na pomenute sektore, usledila je interaktivna razmena stavova i dosadašnjih praksi.
    Takođe, diskutovalo se i o zahtevima i mogućnostima koje obezbeđuje Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kao i sektorsko zakonodavstvo EU, a u kontekstu klimatskih promena.

    Promene klime potvrđeno utiču na upravljanje vodama, šumama i poljoprivredu .
    Uticaji na sektor energetike i infrastrukture predmet su dodatnih analiza u okviru projekta:
    Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji”. Prema rezultatima analiza za područje Evrope, jasno je da ovi uticaji značajno narušavaju dosadašnje prakse u obradi zemlje, korišćenju voda, proizvodnji energije, izgradnji infrastrukture, itd.

    Smanjenje negativnih posledica uticaja promena klime već je deo praksi na nacionalnom nivou, iako najčešće prepoznato kao unapređenje praksi u sektoru, a ne kao odogovor na promene klime. Iskustva na međunarodnom i nivou EU pokazuju niz novih opcija i mogućnosti za odgovor, odnosno adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, koji vode smanjenju potrebnih ulaganja, ali i ukupnih gubitaka u sektoru.

    S druge strane, za procenu potrebnih ulaganja i njihovu prioritizaciju, u bilo kom od navedenih sektora, potrebno je imati u vidu i ulaganja u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i smanjenje pritisaka na činioce životne sredine. Novi EU Zeleni dogovor potvrđuje da ovi aspekti čine nerazdvojivi deo procesa razvoja i konkurentnosti grana privrede/sektora na EU i međunarodnom tržištu. Šta više, novim Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan, EU je jasno oblikovala očekivanja od zemalja kandidata i spremnost da za postizanje tih očekivanja obezbedi pomoć

    U prilogu se nalaze prezentacije sa održanog webinara:
    sektor poljoprivrede: https://www.klimatskepromene.rs/agriculture-4/
    sektor energetike:https://www.klimatskepromene.rs/energy-2/
    sektor infrastrukture: https://www.klimatskepromene.rs/infrastructure-2/

  • Webinar: „Nacionalni adaptacioni plan (NAP) sistematičan i rizicima oblikovan odgovor na klimatske promene“

    Webinar je održan u petak, 03. jula 2020. godine,
    od 10:00 – 12:30 časova, kako bi donosiocima odluka i drugim ciljnim grupama značajnim za proces kreiranja NAP-a obezbedio odgovore na pitanja:

    Zašto NAP?
    Proces ili dokument politike?
    Formulisanje – podrška i iskustva?
    Integrisanje adaptacije u planiranje i planove razvoja?
    Nacionalni i lokalni akteri – uloge i benefiti;

    Webinar je za cilj imao doprinos lakšem razumevanju svrhe, strateške i multisektorske prirode NAP-a i podataka i informacija koje je potrebno obezbediti za funkcionisanje kompletnog NAP ciklusa: planiranje – sprovođenje – praćenje – unapređenje.

    Proces planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sagledan je iz perspektive obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC), Sporazumu o klimi iz Pariza i Zelenom klimatskom fondu, ali i sa aspekta iskustava EU.
    Održani webinar je bio prvi u nizu planiranih, koji za krajni cilj imaju:

    • Uključivanje svih zainteresovanih strana; i
    • Fokusiranu i kontinuiranu diskusiju i razmenu informacija, kao i prihvatanje uloga svih zainteresovanih strana u NAP procesu.

    Na webinaru je predstavljena struktura i postojeća podrška formulisanju NAP-a kao i dosadašnja iskustva, dostupne informacije i podaci, te uloge aktera u ovom procesu.

    Istaknuto je da je glavni cilj NAP GCF projekta “Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji” uspostavljanje sistema i kapaciteta za integraciju pitanja adaptacije u nacionalne i sektorske ciljeve razvoja, donošenje odluka i investiciono planiranje odnosno finansiranje. Istaknuto je da je izrada NAP-a važna kako bi se smanjili rizici i gubici koji nastaju kao posledica promena klime.

    Na webinaru je napomenuto da je, prema zvaničnim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 2019. godina bila je najtoplija godina za teritoriju Republike Srbije od 1951. godine, od kada postoje organizovana merenja za celu teritoriju zemlje i prezentovane buduće projekcije kretanja temperature u odnosu na sprovođenje mera prilagođavanja, ali i najnovije globalne analize rezultata ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene.

    Učesnicima je predstavljena vizija NAP-a za Republiku Srbiju. Identifikovani su skupovi aktivnosti i njihov redosled tokom procesa izrade NAP dokumenta, kao i sektori koji će posebno biti obrađeni u okviru NAP procesa: poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda, energetika, saobraćaj i infrastruktura.

    Napomenuto je da se nastoji da smanjenje rizika od katastrofa bude integralni deo NAP planiranja te da će, po tom pitanju, fokus biti usmeren na povezivanje nadležnih sektora i dokumenata, kao i ka jačanju kapaciteta svih relevantnih aktera.

    Webinaru je prisustvovalo više od 30 predstavnika relevantnih nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, javnih kompanija, akademske zajednice i međunarodnih agencija.

    Webinar se završio diskusijom tokom koje su razmatrana pitanja i odgovori od strane svih učesnika.
    U nastavku su samo neka od pitanja oko kojih se povela diskusija:

    Pitanja i odgovori

    • Koji su budući planovi u oblasti rejonizacije poljoprivrede sa aspekta mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove?
      Istaknuto je da je rejonizacija vinogradarstava kompletirana, da je rejonizacija voćarstva i stočarstva u toku, ali da se treba dopuniti buducim klimatskim projekcijama i da se planira otpočinjanje rejonizacija u oblasti ratarstva. Napomenuto je da je situacija na lokalu raznolika i da postoje primeri dobre prakse, ali da je budući rad u ovoj oblasti neophodan.
    • Da li postoji plan standardizacije, prikupljanja, obrade i prikaza podataka na nacionalnom nivou i sistem kontrole njihove pouzdanosti?
      Naglašeno je da se NAP GCF projektom planira prikupljanje svih relevantnih dostupnih podataka sa aspekta klimatskih promena u različitim sektorima i institucijama, zasnivanje konkretnih sektorskih mera i aktivnosti na dostupnim sektorskim podacima i kreiranje kvantitativnih i kvalitativnih indikatora za praćenje napretka. U tom pogledu cilj je spajanje svih postojećih sistema podataka u jedan centralni sistem. Istaknuto je da je nužan dalji rad na samom kvalitetu podataka.
    • Da li je u planu obuhvatanje oblasti erozije zemljišta sa aspekta mera prilagođavanja?
      U planu je obuhvatanje oblasti erozije zemljišta kroz pristup združenog sagledavanja sektora poljoprivrede i vodoprivrede.  Skrenuta je pažnja na nedovoljnu preciznost podataka u ovoj oblasti.

     

  • Održan uvodni sastanak projekta: „Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja adaptacije u Srbiji” i prvi sastanak Radne Grupe

    Projekat: „Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja adaptacije u Srbiji “ ima za cilj jačanje nacionalnih kapaciteta za smanjenje ugroženosti i rizika izazvanih klimatskim promenama, kroz uspostavljanje efikasne saradnje i koordinacije svih nadležnih institucija kao i identifikaciju mera za efikasno prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Fokus projekta je na sektorima poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, energetike, saobraćaja i infrastrukture. Neophodno je uspostaviti sistem protoka informacija, uvezati sve postojeće podatke u okviru svih sektora, kao i da svi podaci budu transparentni i dostupni. Glavni cilj projekta jeste obezbeđenje održivog klimatski otpornog društva i privrede. Projekat je finansiran od strane Zelenog klimatskog fonda a implementiran od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

    Uspostavljena je Radna grupa projekta kako bi se omogućilo sveobuhvatno i tačno prikupljanje podataka i informacija vezanih za realizaciju projekta. Članovi Radne grupe su predstavnici narednih institucija: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Privredna komora Srbije, Republički zavod za statistiku, FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu), Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo zaštite životne sredine, Republički hidrometeorološki zavod, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Republički geodetski zavod, Ministarstvo unutrašnjih poslova – sektor za vanredne situacije, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

    Prvi sastanak projekta „Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja adaptacije u Srbiji” održan je 11. marta 2020. godine u Hotelu Metropol.

    Za više informacija:

    https://www.blic.rs/biznis/temperatura-veca-za-4-stepena-padavine-manje-za-8-odsto-koliko-klimatske-promene/efhn815

     

     

  • Održana Uvodna radionica projekta „Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji“ i prezentovani izvori finansiranja borbe protiv klimatskih promena


    Program Ujedinjenih nacija za razvoj je u petak, 27. decembra 2019. godine organizovao sastanak sa predstavnicima relevantnih nacionalnihi institucija koje daju svoj doprinos prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove u Srbiji kroz projekat koji će se sprovoditI u naredne tri godine a čije finansiranje je obezbeđeno iz Zelenog klimatskog fonda.


    Ciljevi ovog projekta su da omogući Vladi Srbije:

    • Da izradi i ojača kapacaitete za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove (CCA);
    • Da uradi procene klimatskih rizika i ranjivosti;
    • Da razvije efektivne metode, alate i informacione sisteme za donošenje utemeljenih odluka o klimatskim rizicima i sektorskim merama prilagođavanja.

    Sveobuhvatni cilj projekta je da smanji rizike od klimatskih promena i da integriše pitanja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u razvojno planiranje i finansiranje. Pored uvodnog sastanka projekta, održana je i prezenatacija o izvorima finansiranja u borbi protiv klimatskih promena, kao i finansiranja zelenih projekat i investicija uopšte. Takođe, diskutovalo se i o postojećim i mogućim novim mehanizmima finansiranja klimatskih i zelenih projekata, a u kontekstu pristupa globalnim finansijskim instrumentima poput Zelenog klimatskog fonda i „zelenih kreditnih linija“ međunarodnih finansijskih institucija.

    Učesnici su imali priliku i da se upoznaju sa sadržajem novog „Zelenog dogovora“ Evropske komisije, programskog dokumenta koji u centar evropske razvojne i fiskalne politike stavlja borbu protiv klimatskih promena, cirkularnu ekonomiju i zaštitu prirode i životne sredine.  Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu je govorio o glavnim izazovima prilagođavanja na klimatske promene u Srbiji uz zaključak da će najveći gubici i štete biti uzrokovani poplavama, sušama, visokim temperaturama i požarima.

    Navodi da je u periodu od 1890. do 1970.g. zabeleženo ukupno 13 sušnih godina dok je isti broj zabeležen u periodu od 70-ih godina 20tog veka do 2010.g, što ukazuje da se broj sušnih godina uduplao od kada postoje merenja temperature u Srbiji. Danijela Božanić (Climate Action Consulting) predstavila je projekcije gubitaka u BDP-u, gubitaka radnih mesta u određenim privrednim delatnostima, koji su uzrokovani uticajem promena klime. Ona je govorila o sektorima privrede i društva koji će najviše biti pogođeni izmenjenim klimatskim uslovima. Među njima najviše: zdravstvo, poljoprivreda, energetika, ali i smanjenje ukupne radne produktivnosti, dostupnosti pijaće vode i prinosa useva.

    To su faktori koji će najviše doprineti opterećenosti državnog budžeta koji će morati da obezbedi adekvatne odgovore na izmenjene klimatske uslove. BDP bi u periodu od 2020. do 2040.g, u slučaju bez primene mera adaptacije i pod pretpostavkom povećanja prosečne temperature za 2⁰C, mogao biti smanjen za 4.53% a do 2100. godine čak za 9.32%. Ova smanjenja bi bila veća sa povećanjem prosečnih temperatura vazduha. Akcenatovana je bitnost celokupne društvene transformacije u pravcu klimatske/ugljenične neutralnosti i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, što podrazumeva hitno investiranje u preventivu nauštrb saniranju posledica.