Vesti

Beograd, 31. mart 2021 – Dijalog na kome se govorilo o mogućim socio-ekonomskim posledicama klimatskih promena u Srbiji, o tome koliko je naša zemlja spremna da im se prilagodi, kao i koja je cena klimatske otpornosti i kako obezbediti sredstva da se ona dostigne, održan je danas u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Dijalog je deo procesa razvoja Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, koji UNDP priprema u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF).

Učesnici dijaloga su istakli da klimatske promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, na dostupnost pijaće vode, infrastrukturu, i dodatno opterećuju sistem usluga zdravstvene i socijalne zaštite.

Region u kome se Srbija nalazi je veoma osetljiv na klimatske promene, sa prosečnim porastom temperature većim od globalnog proseka. U kombinaciji sa promenama u režimu padavina, dalji rast temperatura bi mogao da udvostruči broj i intenzitet toplotnih talasa, što bi dodatno povećalo rizik od poplava, suša i šumskih požara.

Nalazi izveštaja UNDP-a pokazuju da bi klimatske promene mogle da uspore ekonomski razvoj Srbije, posebno u sektorima poljoprivrede i vodoprivrede, šumarstva, energetike, saobraćaja i infrastrukture. Usled ekstremnih vremenskih uslova, poput poplava 2014. godine, Srbija je od 2000. godine do danas pretrpela više od 6 milijardi dolara štete, a rizikuje da izgubi isto toliko do kraja ove decenije ukoliko ne preduzme adekvatne mere.

Eksperti koji su učestvovali u dijalogu napomenuli su da prilagođavanje na klimatske promene treba da postane deo svake dugoročne strategije razvoja. Jedan od ključnih koraka koje je Srbija do sada preduzela je usvajanje Zakona o klimatskim promenama, čime je adekvatan odgovor na klimatske rizike postao obavezujuća norma.

Ekstremne vremenske prilike u Srbiji sve više utiču na dostupnost vode za proizvodnju energije iz hidropotencijala, ali i na povećanje potreba za energijom hlađenja leti. Planiranje navodnjavanja, koje je neophodno kako bi prinos poljoprivrednih kultura ostao nepromenjen, takođe u velikoj meri zavisi od dostupnosti vode.

„Jedan od prioriteta Ministarstva, kao nužna mera adaptacije, je uspostavljanje sistema navodnjavanja na što većoj površini obradivog zemljišta. Istovremeno, naši napori idu i u pravcu izgradnje što efikasnijeg sistema, kako bi se smanjio pritisak poljoprivrede na vodne resurse. Mere adaptacije, poput zamene sorti i vrsta sa klimatski adaptibilnim, prilagođavanje termina i vrsta radova promenom kalendara useva, rotacija istih, samo su neke od mera koje ne zahtevaju dodatna ulaganja, ali svakako doprinose kako smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu uopšte, tako i kvalitetnijim i zdravijim prehrambenim proizvodima“, naveo je Igor Grabež, predstavnik nacionalnog tima za saradnju sa GCF-om, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

NAP GCF webinar na temu uticaja, posledica i odgovora na promene klime u sektorima poljoprivrede, energetike i infrastrukture održan je 2. novembara 2020. godine putem ZooM platforme.

Na NAP GCF webinaru diskusovalo se o pitanjima direktnih uticaja promena klime i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, u svetlu Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kao značajnog činioca aktivnosti za postizanje ciljeva Sporazuma iz Pariza.
Nakon uvodnog predstavljanja ključnih aspekata uočenih i očekivanih uticaja promena klime na pomenute sektore, usledila je interaktivna razmena stavova i dosadašnjih praksi.
Takođe, diskutovalo se i o zahtevima i mogućnostima koje obezbeđuje Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kao i sektorsko zakonodavstvo EU, a u kontekstu klimatskih promena.

Promene klime potvrđeno utiču na upravljanje vodama, šumama i poljoprivredu .
Uticaji na sektor energetike i infrastrukture predmet su dodatnih analiza u okviru projekta:
“Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji”. Prema rezultatima analiza za područje Evrope, jasno je da ovi uticaji značajno narušavaju dosadašnje prakse u obradi zemlje, korišćenju voda, proizvodnji energije, izgradnji infrastrukture, itd.

Smanjenje negativnih posledica uticaja promena klime već je deo praksi na nacionalnom nivou, iako najčešće prepoznato kao unapređenje praksi u sektoru, a ne kao odogovor na promene klime. Iskustva na međunarodnom i nivou EU pokazuju niz novih opcija i mogućnosti za odgovor, odnosno adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, koji vode smanjenju potrebnih ulaganja, ali i ukupnih gubitaka u sektoru.

S druge strane, za procenu potrebnih ulaganja i njihovu prioritizaciju, u bilo kom od navedenih sektora, potrebno je imati u vidu i ulaganja u smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i smanjenje pritisaka na činioce životne sredine. Novi EU Zeleni dogovor potvrđuje da ovi aspekti čine nerazdvojivi deo procesa razvoja i konkurentnosti grana privrede/sektora na EU i međunarodnom tržištu. Šta više, novim Ekonomskim i investicionim planom za Zapadni Balkan, EU je jasno oblikovala očekivanja od zemalja kandidata i spremnost da za postizanje tih očekivanja obezbedi pomoć

U prilogu se nalaze prezentacije sa održanog webinara:
sektor poljoprivrede: https://www.klimatskepromene.rs/agriculture-4/
sektor energetike:https://www.klimatskepromene.rs/energy-2/
sektor infrastrukture: https://www.klimatskepromene.rs/infrastructure-2/

Webinar je održan u petak, 03. jula 2020. godine,
od 10:00 – 12:30 časova, kako bi donosiocima odluka i drugim ciljnim grupama značajnim za proces kreiranja NAP-a obezbedio odgovore na pitanja:

Zašto NAP?
Proces ili dokument politike?
Formulisanje – podrška i iskustva?
Integrisanje adaptacije u planiranje i planove razvoja?
Nacionalni i lokalni akteri – uloge i benefiti;

Webinar je za cilj imao doprinos lakšem razumevanju svrhe, strateške i multisektorske prirode NAP-a i podataka i informacija koje je potrebno obezbediti za funkcionisanje kompletnog NAP ciklusa: planiranje – sprovođenje – praćenje – unapređenje.

Proces planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sagledan je iz perspektive obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC), Sporazumu o klimi iz Pariza i Zelenom klimatskom fondu, ali i sa aspekta iskustava EU.
Održani webinar je bio prvi u nizu planiranih, koji za krajni cilj imaju:

• Uključivanje svih zainteresovanih strana; i
• Fokusiranu i kontinuiranu diskusiju i razmenu informacija, kao i prihvatanje uloga svih zainteresovanih strana u NAP procesu.

Na webinaru je predstavljena struktura i postojeća podrška formulisanju NAP-a kao i dosadašnja iskustva, dostupne informacije i podaci, te uloge aktera u ovom procesu.

Istaknuto je da je glavni cilj NAP GCF projekta “Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji” uspostavljanje sistema i kapaciteta za integraciju pitanja adaptacije u nacionalne i sektorske ciljeve razvoja, donošenje odluka i investiciono planiranje odnosno finansiranje. Istaknuto je da je izrada NAP-a važna kako bi se smanjili rizici i gubici koji nastaju kao posledica promena klime.

Na webinaru je napomenuto da je, prema zvaničnim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 2019. godina bila je najtoplija godina za teritoriju Republike Srbije od 1951. godine, od kada postoje organizovana merenja za celu teritoriju zemlje i prezentovane buduće projekcije kretanja temperature u odnosu na sprovođenje mera prilagođavanja, ali i najnovije globalne analize rezultata ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene.

Učesnicima je predstavljena vizija NAP-a za Republiku Srbiju. Identifikovani su skupovi aktivnosti i njihov redosled tokom procesa izrade NAP dokumenta, kao i sektori koji će posebno biti obrađeni u okviru NAP procesa: poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda, energetika, saobraćaj i infrastruktura.

Napomenuto je da se nastoji da smanjenje rizika od katastrofa bude integralni deo NAP planiranja te da će, po tom pitanju, fokus biti usmeren na povezivanje nadležnih sektora i dokumenata, kao i ka jačanju kapaciteta svih relevantnih aktera.

Webinaru je prisustvovalo više od 30 predstavnika relevantnih nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, javnih kompanija, akademske zajednice i međunarodnih agencija.

Webinar se završio diskusijom tokom koje su razmatrana pitanja i odgovori od strane svih učesnika.
U nastavku su samo neka od pitanja oko kojih se povela diskusija:

Pitanja i odgovori

• Koji su budući planovi u oblasti rejonizacije poljoprivrede sa aspekta mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove?
  Istaknuto je da je rejonizacija vinogradarstava kompletirana, da je rejonizacija voćarstva i stočarstva u toku, ali da se treba dopuniti buducim klimatskim projekcijama i da se planira otpočinjanje rejonizacija u oblasti ratarstva. Napomenuto je da je situacija na lokalu raznolika i da postoje primeri dobre prakse, ali da je budući rad u ovoj oblasti neophodan.
• Da li postoji plan standardizacije, prikupljanja, obrade i prikaza podataka na nacionalnom nivou i sistem kontrole njihove pouzdanosti?
  Naglašeno je da se NAP GCF projektom planira prikupljanje svih relevantnih dostupnih podataka sa aspekta klimatskih promena u različitim sektorima i institucijama, zasnivanje konkretnih sektorskih mera i aktivnosti na dostupnim sektorskim podacima i kreiranje kvantitativnih i kvalitativnih indikatora za praćenje napretka. U tom pogledu cilj je spajanje svih postojećih sistema podataka u jedan centralni sistem. Istaknuto je da je nužan dalji rad na samom kvalitetu podataka.
• Da li je u planu obuhvatanje oblasti erozije zemljišta sa aspekta mera prilagođavanja?
  U planu je obuhvatanje oblasti erozije zemljišta kroz pristup združenog sagledavanja sektora poljoprivrede i vodoprivrede.  Skrenuta je pažnja na nedovoljnu preciznost podataka u ovoj oblasti.