Program Ujedinjenih nacija za razvoj je u petak, 27. decembra 2019. godine organizovao sastanak sa predstavnicima relevantnih nacionalnihi institucija koje daju svoj doprinos prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove u Srbiji kroz projekat koji će se sprovoditI u naredne tri godine a čije finansiranje je obezbeđeno iz Zelenog klimatskog fonda.

Ciljevi ovog projekta su da omogući Vladi Srbije:

• Da izradi i ojača kapacaitete za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove (CCA);
• Da uradi procene klimatskih rizika i ranjivosti;
• Da razvije efektivne metode, alate i informacione sisteme za donošenje utemeljenih odluka o klimatskim rizicima i sektorskim merama prilagođavanja.

Sveobuhvatni cilj projekta je da smanji rizike od klimatskih promena i da integriše pitanja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u razvojno planiranje i finansiranje. Pored uvodnog sastanka projekta, održana je i prezenatacija o izvorima finansiranja u borbi protiv klimatskih promena, kao i finansiranja zelenih projekat i investicija uopšte. Takođe, diskutovalo se i o postojećim i mogućim novim mehanizmima finansiranja klimatskih i zelenih projekata, a u kontekstu pristupa globalnim finansijskim instrumentima poput Zelenog klimatskog fonda i „zelenih kreditnih linija“ međunarodnih finansijskih institucija.

Učesnici su imali priliku i da se upoznaju sa sadržajem novog „Zelenog dogovora“ Evropske komisije, programskog dokumenta koji u centar evropske razvojne i fiskalne politike stavlja borbu protiv klimatskih promena, cirkularnu ekonomiju i zaštitu prirode i životne sredine.  Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu je govorio o glavnim izazovima prilagođavanja na klimatske promene u Srbiji uz zaključak da će najveći gubici i štete biti uzrokovani poplavama, sušama, visokim temperaturama i požarima.

Navodi da je u periodu od 1890. do 1970.g. zabeleženo ukupno 13 sušnih godina dok je isti broj zabeležen u periodu od 70-ih godina 20tog veka do 2010.g, što ukazuje da se broj sušnih godina uduplao od kada postoje merenja temperature u Srbiji. Danijela Božanić (Climate Action Consulting) predstavila je projekcije gubitaka u BDP-u, gubitaka radnih mesta u određenim privrednim delatnostima, koji su uzrokovani uticajem promena klime. Ona je govorila o sektorima privrede i društva koji će najviše biti pogođeni izmenjenim klimatskim uslovima. Među njima najviše: zdravstvo, poljoprivreda, energetika, ali i smanjenje ukupne radne produktivnosti, dostupnosti pijaće vode i prinosa useva.

To su faktori koji će najviše doprineti opterećenosti državnog budžeta koji će morati da obezbedi adekvatne odgovore na izmenjene klimatske uslove. BDP bi u periodu od 2020. do 2040.g, u slučaju bez primene mera adaptacije i pod pretpostavkom povećanja prosečne temperature za 2⁰C, mogao biti smanjen za 4.53% a do 2100. godine čak za 9.32%. Ova smanjenja bi bila veća sa povećanjem prosečnih temperatura vazduha. Akcenatovana je bitnost celokupne društvene transformacije u pravcu klimatske/ugljenične neutralnosti i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, što podrazumeva hitno investiranje u preventivu nauštrb saniranju posledica.