Adaptacija na izmenjene klimatske uslove

Promene klime su već par decenija izazov sa kojim se svet suočava. Primenjuju se različita rešenja, u zavisnosti od pojedinačnih potreba, mogućnosti i karateristika. U načelu, adaptacija podrazumeva mere koje mogu sprovoditi: država, lokalne samouprave, kompanije, organizacije i pojedinci.

Neki od uspešnih primera mera adaptacije mogu biti:

• Izgradnja brana protiv poplava uvažavajući očekivane promene u intenzitetima padavina;
• Izgradnja bujičnih pregrada, zajedno sa antierozionim radovima u slivu uzimajući u obzir očekivane intenzitete padavina u budućnosti;
• Održiva proizvodnja energije uvažavajući očekivano smanjenje dostupnosti vode;
• Uključenja očekivanih rizika od katastrofa i promena klime u budućnosti, posebno jakih padavina, visokih i niskih temperatura, u projektovanje infrastrukture (puteva, pruga, brana za zaštitu od poplava, sistema za odvodnjavanje, stambenih i drugih objekata, kanalizacionih sistema, sistema odvođenja atmosferskih padavina), kao i u izbor materijala i tehnika izgradnje;
• Promene standarda izgradnje na način koji uvažava promene klime (npr. povećati debljinu slojeva pri izgradnji puteva i prilagođavanje odvodnih/kanalizacionih sistema na putevima pogođenim velikim količinama padavina u kratkom vremenu);
• Uspostavljanje sistema rane najave pojave elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa, posebno toplotnih talasa;
• Zamena poljoprivrednih vrsta i kultura otpornijim na visoke temperature i suše;
• Pošumljavanje na lokacijama i vrstama drveća koja će izdržati promene klime kakve se očekuju;
• Izmene i dopune načina planiranja, uključenje potreba adaptacije u prostorni plan Republike Srbije, ali i postojeće zakonodavstvo.

Drugim rečima, da bi se mere adaptacije uspešno primenile potrebno je aktivnosti, procese i planove pripremati i realizovati uzimajući u obzir očekivane promene klime.  Dakle, adaptacija ili prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove predstavlja poznati termin, ali i novi koncept!

Adaptacija podrazumeva promene procesa, praksi i struktura na način koji će obezbediti smanjenje potencijalne štete ili ostvarivanje dobiti od uticaja koje izazivaju promene klime. Drugim rečima, adaptacija porazumeva identifikaciju opcija i sprovođenje akcija koje će obezbediti adekvatni odgovor na već prisutne, ali i očekivane promene klime u budućnosti.

Okvirna konvencija UN o promeni klime i Sporazum iz Pariza definišu adaptaciju kao globalni izazov, koji zahteva uključenje u socio-ekonomske i politike zaštite životne sredine. Sporazum iz Pariza, šta više, prvi put izjednačava potrebu za adaptacijom, sa potrebom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte (mitigacija). Tako i Zeleni klimatski fond, kao međunarodni fond koji za cilj ima pomoć u postizanju ciljeva Sporazuma iz Pariza, ima obavezu da obezbedi isti obim finansiranja u adaptaciju i mitigaciju. Jedan od ključnih koraka u identifikaciji potreba adaptacije, a koje finansira Zeleni klimatski fond, jeste izrada Nacionalnog plana/programa adaptacije.

Uspešnost adaptacije zavisi od uključenja zainteresovanih strana i njihovog akativnog učešća kako u kreiranju, tako i u sprovođenju mera. Efikasnost adapatacije, sa druge strane, zavisi i od kvaliteta i detaljnosti procene pogođenosti, što pak zahteva raspoložive, kvalitetne i dugačke nizove podataka, ali i kapacitete za procenu pogođenosti sada i u budućnosti. U načelu, odlaganje intervencija koje doprinose adaptaciji, istu čine skupljom i teže izvodljivom.

Procena pogođenosti podrazumeva ocenu nivoa i načina na koje promene klime utiču na: prirodne sisteme i privredne sektore (npr. smanjenje poljoprivredne proizvodnje i smanjenje sigurnosti snabdevanja hranom, kao posledica menjanja dostupnosti vode) i društvo (npr. širenje bolesti kao posledica porasta temperature).

Do sada je u Srbiji utvrđena pogođenost pojedinih ekonomskih sektora kroz: smanjenje i godišnje fluktuacije prinosa, promene perioda radova u polju, promene godišnjih, mesečnih i dnevnih rečnih protoka, sušenje i šumske požare, promene rasprostranjenosti i pojave štetočina i bolesti. Štete izazvane elementarnim nepogodama i prirodnim katastrofama prelaze 7 milijardi USD samo u poslednjih 20 godina. Pri tome, ovaj podatak predstavlja minimalni iznos, s obzirom na dostupnost i kvalitet podataka o štetama i gubicima.

Ovaj iznos mogao je biti višestruko manji, da je planiranje adaptacije započelo 90-ih godina prošlog veka. Danas, nužno je potrebno da planiranje adaptacije koincidira sa početkom sprovođenja adaptacije,  a kako bi se u budućnosti očekivani značajno veći gubici i štete smanjili.