Daily Archives

Webinar je održan u petak, 03. jula 2020. godine,
od 10:00 – 12:30 časova, kako bi donosiocima odluka i drugim ciljnim grupama značajnim za proces kreiranja NAP-a obezbedio odgovore na pitanja:

Zašto NAP?
Proces ili dokument politike?
Formulisanje – podrška i iskustva?
Integrisanje adaptacije u planiranje i planove razvoja?
Nacionalni i lokalni akteri – uloge i benefiti;

Webinar je za cilj imao doprinos lakšem razumevanju svrhe, strateške i multisektorske prirode NAP-a i podataka i informacija koje je potrebno obezbediti za funkcionisanje kompletnog NAP ciklusa: planiranje – sprovođenje – praćenje – unapređenje.

Proces planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sagledan je iz perspektive obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC), Sporazumu o klimi iz Pariza i Zelenom klimatskom fondu, ali i sa aspekta iskustava EU.
Održani webinar je bio prvi u nizu planiranih, koji za krajni cilj imaju:

• Uključivanje svih zainteresovanih strana; i
• Fokusiranu i kontinuiranu diskusiju i razmenu informacija, kao i prihvatanje uloga svih zainteresovanih strana u NAP procesu.

Na webinaru je predstavljena struktura i postojeća podrška formulisanju NAP-a kao i dosadašnja iskustva, dostupne informacije i podaci, te uloge aktera u ovom procesu.

Istaknuto je da je glavni cilj NAP GCF projekta “Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji” uspostavljanje sistema i kapaciteta za integraciju pitanja adaptacije u nacionalne i sektorske ciljeve razvoja, donošenje odluka i investiciono planiranje odnosno finansiranje. Istaknuto je da je izrada NAP-a važna kako bi se smanjili rizici i gubici koji nastaju kao posledica promena klime.

Na webinaru je napomenuto da je, prema zvaničnim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 2019. godina bila je najtoplija godina za teritoriju Republike Srbije od 1951. godine, od kada postoje organizovana merenja za celu teritoriju zemlje i prezentovane buduće projekcije kretanja temperature u odnosu na sprovođenje mera prilagođavanja, ali i najnovije globalne analize rezultata ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene.

Učesnicima je predstavljena vizija NAP-a za Republiku Srbiju. Identifikovani su skupovi aktivnosti i njihov redosled tokom procesa izrade NAP dokumenta, kao i sektori koji će posebno biti obrađeni u okviru NAP procesa: poljoprivreda, šumarstvo, vodoprivreda, energetika, saobraćaj i infrastruktura.

Napomenuto je da se nastoji da smanjenje rizika od katastrofa bude integralni deo NAP planiranja te da će, po tom pitanju, fokus biti usmeren na povezivanje nadležnih sektora i dokumenata, kao i ka jačanju kapaciteta svih relevantnih aktera.

Webinaru je prisustvovalo više od 30 predstavnika relevantnih nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, javnih kompanija, akademske zajednice i međunarodnih agencija.

Webinar se završio diskusijom tokom koje su razmatrana pitanja i odgovori od strane svih učesnika.
U nastavku su samo neka od pitanja oko kojih se povela diskusija:

Pitanja i odgovori

• Koji su budući planovi u oblasti rejonizacije poljoprivrede sa aspekta mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove?
  Istaknuto je da je rejonizacija vinogradarstava kompletirana, da je rejonizacija voćarstva i stočarstva u toku, ali da se treba dopuniti buducim klimatskim projekcijama i da se planira otpočinjanje rejonizacija u oblasti ratarstva. Napomenuto je da je situacija na lokalu raznolika i da postoje primeri dobre prakse, ali da je budući rad u ovoj oblasti neophodan.
• Da li postoji plan standardizacije, prikupljanja, obrade i prikaza podataka na nacionalnom nivou i sistem kontrole njihove pouzdanosti?
  Naglašeno je da se NAP GCF projektom planira prikupljanje svih relevantnih dostupnih podataka sa aspekta klimatskih promena u različitim sektorima i institucijama, zasnivanje konkretnih sektorskih mera i aktivnosti na dostupnim sektorskim podacima i kreiranje kvantitativnih i kvalitativnih indikatora za praćenje napretka. U tom pogledu cilj je spajanje svih postojećih sistema podataka u jedan centralni sistem. Istaknuto je da je nužan dalji rad na samom kvalitetu podataka.
• Da li je u planu obuhvatanje oblasti erozije zemljišta sa aspekta mera prilagođavanja?
  U planu je obuhvatanje oblasti erozije zemljišta kroz pristup združenog sagledavanja sektora poljoprivrede i vodoprivrede.  Skrenuta je pažnja na nedovoljnu preciznost podataka u ovoj oblasti.