Webinar je odr\u017ean u petak, 03. jula 2020. godine,
od 10:00 \u2013 12:30 \u010dasova, kako bi donosiocima odluka i drugim ciljnim grupama zna\u010dajnim za proces kreiranja NAP-a obezbedio odgovore na pitanja:<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Webinar je za cilj imao doprinos lak\u0161em razumevanju svrhe, strate\u0161ke i multisektorske prirode NAP-a i podataka i informacija koje je potrebno obezbediti za funkcionisanje kompletnog NAP ciklusa: planiranje \u2013 sprovo\u0111enje \u2013 pra\u0107enje \u2013 unapre\u0111enje.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Proces planiranja mera prilago\u0111avanja na izmenjene klimatske uslove sagledan je iz perspektive obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC), Sporazumu o klimi iz Pariza i Zelenom klimatskom fondu, ali i sa aspekta iskustava EU.
Odr\u017eani webinar je bio prvi u nizu planiranih, koji za krajni cilj imaju:<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Na webinaru je predstavljena struktura i postoje\u0107a podr\u0161ka formulisanju NAP-a kao i dosada\u0161nja iskustva, dostupne informacije i podaci, te uloge aktera u ovom procesu.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n
Istaknuto je da je glavni cilj NAP GCF projekta \u201cUnapre\u0111enje srednjero\u010dnog i dugoro\u010dnog planiranja mera prilago\u0111avanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji<\/em><\/strong>\u201d uspostavljanje sistema i kapaciteta za integraciju pitanja adaptacije u nacionalne i sektorske ciljeve razvoja, dono\u0161enje odluka i investiciono planiranje odnosno finansiranje. Istaknuto je da je izrada NAP-a va\u017ena kako bi se smanjili rizici i gubici koji nastaju kao posledica promena klime.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Na webinaru je napomenuto da je, prema zvani\u010dnim podacima Republi\u010dkog hidrometeorolo\u0161kog zavoda, 2019. godina bila je najtoplija godina za teritoriju Republike Srbije od 1951. godine, od kada postoje organizovana merenja za celu teritoriju zemlje i prezentovane budu\u0107e projekcije kretanja temperature u odnosu na sprovo\u0111enje mera prilago\u0111avanja, ali i najnovije globalne analize rezultata ulaganja u prilago\u0111avanje na klimatske promene.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n U\u010desnicima je predstavljena vizija NAP-a za Republiku Srbiju. Identifikovani su skupovi aktivnosti i njihov redosled tokom procesa izrade NAP dokumenta, kao i sektori koji \u0107e posebno biti obra\u0111eni u okviru NAP procesa: poljoprivreda, \u0161umarstvo, vodoprivreda, energetika, saobra\u0107aj i infrastruktura.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Napomenuto je da se nastoji da smanjenje rizika od katastrofa bude integralni deo NAP planiranja te da \u0107e, po tom pitanju, fokus biti usmeren na povezivanje nadle\u017enih sektora i dokumenata, kao i ka ja\u010danju kapaciteta svih relevantnih aktera.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Webinaru je prisustvovalo vi\u0161e od 30 predstavnika relevantnih nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, javnih kompanija, akademske zajednice i me\u0111unarodnih agencija.<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n Webinar se zavr\u0161io diskusijom tokom koje su razmatrana pitanja i odgovori od strane svih u\u010desnika. Pitanja i odgovori<\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n <\/p>\r\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Webinar je održan u petak, 03. jula 2020. godine, od 10:00 – 12:30 časova, kako bi donosiocima odluka i drugim ciljnim grupama značajnim za proces kreiranja NAP-a obezbedio odgovore na pitanja: Zašto NAP?Proces ili dokument politike? Formulisanje – podrška i iskustva?Integrisanje adaptacije u planiranje i planove razvoja?Nacionalni i lokalni akteri – uloge i benefiti; Webinar […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":31336,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"categories":[238,241,249,243],"tags":[],"class_list":["post-31544","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dogadjaji","category-izdvajamo","category-projekat","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31544","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=31544"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31544\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31796,"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31544\/revisions\/31796"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/31336"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=31544"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=31544"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/adaptacije.klimatskepromene.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=31544"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
U nastavku su samo neka od pitanja oko kojih se povela diskusija: <\/p>\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n
Istaknuto je da je rejonizacija vinogradarstava kompletirana, da je rejonizacija vo\u0107arstva i sto\u010darstva u toku, ali da se treba dopuniti buducim klimatskim projekcijama i da se planira otpo\u010dinjanje rejonizacija u oblasti ratarstva. Napomenuto je da je situacija na lokalu raznolika i da postoje primeri dobre prakse, ali da je budu\u0107i rad u ovoj oblasti neophodan.<\/em><\/li>\r\n
Nagla\u0161eno je da se NAP GCF projektom planira prikupljanje svih relevantnih dostupnih podataka sa aspekta klimatskih promena u razli\u010ditim sektorima i institucijama, zasnivanje konkretnih sektorskih mera i aktivnosti na dostupnim sektorskim podacima i kreiranje kvantitativnih i kvalitativnih indikatora za pra\u0107enje napretka. U tom pogledu cilj je spajanje svih postoje\u0107ih sistema podataka u jedan centralni sistem. Istaknuto je da je nu\u017ean dalji rad na samom kvalitetu podataka<\/em>.<\/li>\r\n
U planu je obuhvatanje oblasti erozije zemlji\u0161ta kroz pristup zdru\u017eenog sagledavanja sektora poljoprivrede i vodoprivrede.\u00a0 Skrenuta je pa\u017enja na nedovoljnu preciznost podataka u ovoj oblasti. <\/em><\/li>\r\n<\/ul>\r\n\r\n\r\n\r\n